top of page

Приче о Месецу и учењу

О Месецу као небеском телу и мисији Аполо  ученци V1 и V2 су писали кратке текстове и поставили их на падлет табле  под називом Васиона и Месец  и Месец.

 

 

На овој страни представљамо различите вести у вези са Месецом и истраживањем космоса које су ученици писали као задатак из српског језика. 

Вести су о стварним, али и о измишљеним догађајима.

Час географије

 

Час географије у уторак, 1. октобра 2019. године, имао је тему из области астрономије, а циљ је био да деца науче основне информације о сателитима и малим телима Сунчевог система.

Сателити су небеска тела које планете привлаче својом гравитацијом и деле се на природне и вештачке.

Природни сателити су хладна небеска тела која прате планете. Све планете Сунчевог система, осим Меркура и Венере, имају сателите. Земљин једини сателит је Месец. Марс има два сателита: Фобос и Дејмос. Јупитер има невероватних 67 сателита, од којих је најпознатији Ганимед, као највећи природни сателит у Сунчевом систему.

Вештачке сателите је у васиону послао човек најчешће за пренос и прикупљање података. Вештачки сателити могу бити астрономски, метеоролошки, навигациони, војни, телекомуникациони и могу служити као васионске станице. Најпознатији вештачки сателит је Хаблов телескоп којим се посматрају удаљене планете, звезде и галаксије.

Међу мала тела Сунчевог система спадају астероиди, комете (звезде репатице) и метеороиди. Метеороид који падне на Земљу назива се метеорит, док оне метеороиде које сагоре приликом уласка у земљину атмосферу називамо метеори или звезде падалице.

Месец је чест мотив у књижевности, посебно у дечијој књижевности од којих су најпознатија дела „Поход на Мјесец“и „Месец и његова бака“  Бранка Ћопића и „Бајка о дечаку и месецу“ Стевана Раичковића.

 

Никита Поповић V1

Педесет година од првог слетања човека на Месец

Ученици V2 су 1. октобра 2019. године, на свом редовном часу географије, са наставницом Невеном Пауновић наставили предавање на тему са претходног часа: Сунчев систем.
Овај пут су посветили нешто више пажње Месецу, зато што се ове године обележава педесетогодишњица човековог првог слетања на Земљин једини сателит, у мисији Аполо 11.                                                  

Деца су са великом пажњом слушала о месечевим менама, настанку Месеца, детаљима мисије Аполо 11 и другим интересантним чињеницама у вези са нама најближим небеским телом.

Константин Павић V2

 

Час географије и поспани ђаци

У уторак су ђаци V2 били поспани на часу географије. Да би их пробудила, наставница је час започела пропитивањем претходних лекција о васиони. Иако су били поспани, ученици су показали добро знање. Наставница је затим наставила са предавањем нове лекције, а тема је била „Сателити и мала тела Сунчевог система“. Она је најпре показала слајдове са сликама сателита, комета, астероида, метеора и других малих тела. Причала је о планети која има највише сателита (Јупитер), о томе шта су природни, а шта вештачки сателити, и о најпознатијој комети (Халејева комета).

Лекција је била врло занимљива и потпуно је пробудила ученике.

Алекса Опачић V2

 

Делимично помрачење Месеца изнад Србије

Тачно на дан када је 1969. године ракета носач Сатурн V полетела и понела тројицу астронаута на пут ка Месецу, 16. јула 2019. очекује нас делимично помрачење Месеца. Помрачење почиње у 20.43 а трајаће до 02.17.

Ппомрачења се дешавају када се Месец, Сунце и Земља нађу на истој путањи. Ако се Месец нађе између Земље и Сунца, настаје помрачење Сунца. Ако се у средини налази Земља, тада настаје помрачење Месеца. Месец се помрачи када уђе у Земљину сенку.

За разлику од потпуног помрачења Сунца, које се може видети само са уског подручја, помрачење Месеца видљиво је са целе Земљине полулопте на којој је тада ноћ.

У ноћи помрачења на небу ће бити видљиве планете Јупитер и Сатурн. Уколико небо буде ведро, Месец ће добити тамно сребрну боју. Цео ток помрачења моћи ће да се посматра из источне Европе, са Блиског истока, већег дела Африке и западне Индије као и са Антарктика.

Помрачење ће бити неповољно за посматрање због положаја Месеца у односу на хоризонт. Уколико буде ведро, Београђани ће ову интересантну појаву моћи да прате и са терасе Народне опсерваторије на Калемегдану.

 

Анастасија Пухало V2

Откривен живот на планети АСД123

Након анализе података које је прикупила сонда са површине планете АСД123, научници су дошли до невероватног открића живота у виду бактерија које су до сада биле непознате човечанству.

Амерички председник Доналд Трамп је изјавио да су то ванземаљци који су повезани са облашћу 51.

„Ово је чиста лаж. То нису ванземаљци већ бактерије“, изјавила је председница Грчке.

Руски председник Путин је изјавио да су та бића створили Илуминати.

Ко је управу не зна се још, „али ће се ускоро знати“.

Вук Игњатовић V1

bottom of page